Akt o proceni rizika
Na većinu povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti vezane za rad može se preventivno delovati, a prvi stepen preventivnih mera jeste procena rizika.
Međutim pored prevencije, Akt o proceni rizika je sistemski najbitniji dokument jedne firme u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se celokupni proces postavio na bezbedne i zdrave noge.
U skladu sa članom 13. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je dužan da donese Akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za njihovo otklanjanje.
Procena rizika je u suštini preispitivanje svih aspekata rada, a sprovodi se kako bi se ustanovili elementi koji mogu prouzrokavati povredu ili štetu, kako bi se opasnosti uklonile i kako bi se uvele preventivne ili zaštitne mere koje će kontrolisati rizik i stvoriti uslove da se rizikom upravlja.
U saradnji sa nama lako ćete rešiti sve ove zakonske probleme, kako u najmanju ruku ne biste imali probleme sa inspekcijom rada i suočili se sa velikim novčanim kaznama, već da u potpunosti, stručno i profesionalno zaokružite jedan od bitnijih procesa u Vašoj firmi.
Izrada Akta o proceni rizika je sistemski i najbitniji dokument iz oblasti bezbednosti i zdravja na radu jedne firme. Ovaj dokument čini prvi od četiri stubova uređenja ove oblasti.
Drugi stub celokupnog sistema BZR čine opšti dokumenti jedne firme i to:
- Pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu je opšti akt jedne firme kojim se definišu prava, obaveze i odgovornosti iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Treba napomenuti da ukoliko poslodavac ima manje od 10 zaposlenih ova prava, obaveze i odgovornosti sa zaposlenima mogu se regulisati odgovarajućim Aneksom Ugovora o radu ili direktno sve tačke ovog Aneksa implementirati u buduće Ugovore o radu.
- Pravilnik o evidencijama u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kojim se propisuje način vođenja evidencije u oblasti BZR koje je dužan da vodi i čuva poslodavac. Pravilnik o evidencijama definisao je i objasnio način popunjavanja 14 obrazaca iz ove oblasti i na taj način vođenjem ove evidencije poslodavac ostavlja pisani trag u sprovođenju odgovarajućih mera, a koje su u skladu sa Zakonom i dr. podzakonskim aktima (pravilnicima, uredbama i dr.).
- Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, kojim se propisuju minimalni zahtevi koje je poslodavac dužan da ispuni u obezbeđivanju primene preventivnih mera pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu. U skladu sa pravilnikom poslodavac je u obavezi sa izradi Prilog 1, koji predstavlja Pregled opasnosti i štetnosti koje zahtevaju korišćenje sredstava i/ili opreme za ličnu zaštitu na radu, i da u skladu sa poslovima iz Priloga 3 ovog pravilnika propiše i obezbedi zaposlenima odgovarajuća sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu u skladu sa Prilogom 2 pravilnika.
- Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji poslova (radnih mesta) je interni dokument jedne firme koji definiše i opisuje radni proces za svako radno mesto. Ovaj dokument mora biti u potpunosti usklađen sa Aktom o proceni rizika i mora biti polazna osnova pri proceni rizika pa se može reći da je dobra sistematizacija i organizacija poslova preduslov stručne i profesionalne procene rizika.
Treći stub u organizaciji bezbednosti i zdravlja na radu jeste osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, koje je i zakonska obaveza poslodavaca u skladu sa članom 15., 27., 28. i 29. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Osposobljavanje zaposlenih treba da prati odgovarajući Plan i Program osposobljavanja koji donosi stručna služba odnosno licencirana kuća. Osposobljavanje se vrši teorijski, putem odgovarajućih stručnih predavanja i seminara i provere znanja testiranjem, kao i praktično na samom radnom mestu u prisustvu neposrednog rukovodioca.
Četvrti stub sistema BZR jeste organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u skladu sa članom 37. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, tj. određivanje stručnog lica za BZR. Poslodavac imenuju stručno lice za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu u slučaju da imaju više od 20 zaposlenih radnika:
-
imenovanjem 1 ili više zaposlenih iz svojih redova koji imaju položeni stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kod Uprave za bezbednost i zdravlje na radu pri Ministarstvu rada i socijalne politike ili
- angažovanjem spoljne stručne službe (Licencirane kompanije) radi obavljanja ovih poslova.
Poslodavci koji zapošljavaju do 20 zaposlenih, u delatnostima trgovine na malo, usluga smeštaja i ishrane, informisanja i komunikacija, finansijskim i osiguranja, poslovanja nekretninama, stručnim, naučnim, inovacionim, administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima, obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja, umetnosti, zabave i rekreacije, kao i ostalim uslužnim delatnostima, mogu sami da obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu bez položenog stručnog ispita, s tim što stručno lice treba izraditi Akt o proceni rizika.
Ovo četiri stuba predstavljaju suštinu bezbednosti i zdravlja na radu jedne firme, dok su sve ostale obaveze definisane Zakonom i odgovarajućim pravilnicima i dr. podzakonskim aktima.